Home | Vijesti / News | Bosnian Canadian Community | Scream For Me Sarajevo – “Vrišti za mene, Sarajevo!“/ VIDEO
Scream For Me Sarajevo
FOTO: Scream For Me Sarajevo

Scream For Me Sarajevo – “Vrišti za mene, Sarajevo!“/ VIDEO

Film “Scream For Me Sarajevo” napokon dolazi i u Toronto, i može se pogledati u Cineplex Cinemas Yonge-Dundas i Cineplex Odeon Winston Churchill Cinemas u Mississaugi.

A šta je ustvari “„Scream for me, Sarajevo“?

Rat ne poznaje svakodnevicu: nema struje za gitaru, nema koncerata bendova. Ljubitelji muzike u Sarajevu to nisu želeli da prihvate. Film „Scream for me, Sarajevo“ podseća na jedan poseban koncert u opkoljenom gradu.

default

Jednog hladnog decembarskog dana, avion iz Birmingema slijeće u Split. Planirano je da se svjetske zvijezde u opkoljeno Sarajevo prebace helikopterom UN, održe koncert i napuste grad. Ali, nije sve išlo po planu. Prošlo je osam, devet sati… Dovoljno vremena da se shvati kuda su se uputili. „Saradnik Kraljevskih vazdušnih snaga (Royal Air Forces) pokazao nam je kartu Bosne i Hercegovine i objasnio šta se tamo stvarno dešava. Razmjere rata bile su nezamislive“, sjeća se Brus Dikinson, pjevač legendarnog hevi-metal benda „Ajron mejden“, koji je tada bio na solo-turneji. Da li da se vrati? Ni u kom slučaju. Ali, kako će dalje?

Nekoliko žutih kamiona sa nacrtanom Pticom trkačicom, likom iz crtanog filma, parkiralo se ispred aerodroma. Bili su to kamioni humanitarne organizacije „Serious Road Trip“. A muzičari su mogli da, kroz ratom zahvaćeno područje, u Sarajevo putuju na karoseriji kamiona, bez pancirnih prsluka i šljemova. „Mogli smo da pišamo samo nasred ulice, nikako pored puta, jer sve je bilo minirano“, sjeća se basista Kris Dejl. Nakon višečasovne vožnje stigli su u Sarajevo. Decembar je 1994. Rat.

Hevi-metal: ritam jedne generacije

„Muzika je za mene u ratu predstavljala spas, bjekstvo od realnosti, nadu. Svi smo sanjali da ćemo jednog dana praviti sopstvenu muziku i postati poznati. Muzika nam je dala hrabrost. Mi smo za vrijeme bombardovanja svirali svoje pjesme u podrumu“, priča Mirza Ćorić za DW. Gitara i danas, isto kao i nekad, daje ritam njegovom životu. Ali, tada ju je rjetko koristio. „Zamisli da imaš električnu gitaru i jedino što želiš je da sviraš – a nema struje. Ali, kada bismo povremeno imali struju onda sam svirao sve vrijeme.“

Konzert Iron Maiden Sängers Bruce Dickinson am 14.12.1994 in SarajevoSarajevo, 14. decembar 1994.

O Mirzi Ćoriću i drugim ljubiteljima muzike u Sarajevu, Tarik Hodžić, bosanskohercegovački režiser, snimio je dokumentarni film koji se od 17. aprila prikazuje u nemačkim bioskopima – „Scream for me, Sarajevo“.

„Bez obzira na medijsku blokadu u ratu, pojedine radio stanice, kao na primjer Radio ZID, uz ogromne napore uspjevale su da nabave aktuelnu muziku. Fanovi su koristili dva sata dnevno, kada bi došla električna energija, kako bi na VHS-kasete snimili poznatu emisiju MTV „Headbangers ball“. Koristili su se i svi humanitarni putevi kako bi se došlo do CD-ova, kaseta i novih albuma. Onda bi se proslijeđivali dalje, presnimavali, slušali“, kaže Hodžić.

Koncert koji daje snagu

Osamnaest časova, Brus Dikinson iz „Ajron mejdena“ u Bosanskom kulturnom centru – to je stajalo na nekoliko plakata koji su odštampani uoči koncerta. Mali broj ljudi je znao za to. Koncert nije bio najavljen na radiju, jer je to bilo suviše opasno. Neprijatelj je mogao da sazna. „Jedna granata, jedan snajperista – i sve je moglo da propadne“, sjeća se u filmu Martin Moris, tadašnji saradnik UN u Sarajevu i inicijator koncerta. Bilo je veoma opasno, a rizik ogroman. Ali, svi su bili odlučni da se koncert održi. Uprkos neizvjesnosti. „Niko od nas tada nije zaista vjerovao da će on svirati u Sarajevu. Kako bi najveća zvijezda hevi-metala mogla da dođe u ovaj pakao“, kaže Mirza Ćorić. Ali – došla je.

Mala scena, Brus Dikinson oduševljava publiku, svi se raduju, pjevaju, piju, smiju… Neko uključuje i isključuje jedini reflektor kako bi se stvorio utisak kao na normalnim koncertima. Četiri sata mira. Četiri sata bez granata. Četiri sata čiste sreće – i struje. „Ta noć je bila kao san“, sjeća se Mirza Ćorić. Taj koncert je tada dao mnogo snage najvećem dijelu onih koji su potom nastavili da se bave muzikom. Ćorićev bend je čak u ratu snimio i jedan album.

Konzert Iron Maiden Sängers Bruce Dickinson am 14.12.1994 in SarajevoČetiri sata čiste sreće – i struje

„Za taj koncert je do danas znalo samo nekoliko stotina ljudi – oni koji su bili u publici i njihovi najbliži prijatelji“, kaže Tarik Hodžić. Originalni snimak koncerta je, nakon duge potrage, saradnik UN Martin Moris pronašao na svom tavanu. I tako je rođena ideja za film. „Scream for me, Sarajevo“ s jedne strane pokazuje svu brutalnost rata, a s druge normalan život, otpor i nadu.

Teški uslovi za umetnike

Nemaju svi reditelji u Bosni i Hercegovini toliko sreće kao ja, kaže Tarik Hodžić. Uslovi rada za kreativan posao su gotovo nemogući. ’Scream for me, Sarajevo’ je prvi film koji sam radio pod profesionalnim uslovima. Mnoge moje kolege imaju dobre ideje koje na kraju završe u fioci. Živimo u komplikovanoj zemlji sa mnogo problema. U Federaciji BiH postoji fond za podsticaj, ali je on svake godine sve manji i manji. S tim novcem ne može da se finansira ni jedan film, a svi se prijave“, objašnjava Tarik Hodžić.

Ali on i producent Andan Ćuhara su, uz podršku iz inostranstva, uspjeli da snime svoj film. San se ispunio – takođe i zbog toga što je tokom snimanja mogao da upozna i svog muzičkog idola – Brusa Dikinsona.

Izvor DW

 

Vaš komentar

ZIPA OVO

Osobama godine Vahid Halilhodžić, Zlatko Dalić, Vladimir Petković i Mladen Krstajić

Emotivni Halilhodžić u Mostaru: Ovo je moj grad, ne treba ga dijeliti/ VIDEO

Bivši selektor Japana, Mostarac, legendarni nogometaš Vahid Halilhodžić večeras je u Mostaru proglašen jednim od …