Wednesday , December 19 2018
Home | Pozitiva | Kolumne | U ime svih nas iz devedeset i neke
90-te
FOTO: 90-te

U ime svih nas iz devedeset i neke

Čega god da se danas uhvatim; šta god da krenem da pričam; o čemu god da sam čitao; gde god da sam se raspitivao; što me je zanimalo…

 … koliko god svestranog znanja upijao o zlokobnim vremena iz poslednje dekade XX veka – uvek, ali doslovno uvek, u razgovoru sa starijim osobama, dobijem identičan odgovor: „Ne znaš ti ništa, nisi se tada ni rodio!“.

Moju generaciju, rođenu tokom devedesetih godina, navodno zovu „milenijalci“; drugim rečima, radi se o jednoj, u potpunosti, apatičnoj dečurliji, prepunoj nezainteresovanosti, pasivnosti i težnje ka nekom relaksiranijem životnom pogledu.

Ali, da sam đavo ovde u Srbiji nije umešao svoje kandže, ovo društvo bi takođe potpalo pod tobožnji uticaj tog takoreći „zdravog milenijalalizma“. Mada, na našu nesreću, moja generacija – baš ta koja je rođena kada se Zlo kalilo – postaće više kao jedno X-Men pokolenje, koje će non-stop zujati po društvenim mrežama, kao i njihovi vršnjaci širom sveta, ali će, umesto da kače na svoje zidove slike sa putovanja i festivala, stavljaće prostačke fotografije sa tribine i iz separea; takođe umesto da debatuje o nekim puko zabavnim i kulturnim trabunjarijama – oni će virtuelno jedni drugima oči da vade ko je kome više pobio, i koliko je ova druga strana slagala da ima mrtvih.

SARAJEVO GRILL TORONTO

Naši heštegovi na Instagramu neće biti #aboutlastnight ili #foodporn, već će biti #kosovoisserbia ili #fuckusa. Upravo ta naša šizofrenija, koju tako bogougodno nasleđujemo od starijih koji „sve znaju“, ima jednu patetičnu dimenziju primitivno-seljačkog načina života u Srbiji, muteći ga sa talasima digitalnog sveta.

Zbog toga je gadno gledati animalno silovanje ćirilice po virtuelnim sokoćalima, misleći da se tako neguje srpski jezik. Zato će i naša putovanja po inostranstvu biti ispunjena patriotskim simbolima. Dušu ćemo dati, kada preko onog „Work&Travel“ odemo da crnčimo u daleku Ameriku, da stanemo ispod njihove zastave sa tri prsta.

Takođe ćemo paranoidno viđati u svim mogućim popkulturnim odjecima i proizvodima sublimirane poruke iskrivljenog sistema vrednosti koje potiču sa Zapada, ali ćemo isto tako, kao naši preci, paliti na taj isti Zapada da zaradimo lovu.

Doduše, ta generacijska apatija je kod nas izražena u lenjosti. Naše privatne, emotivne i, pre svega, egzistencijalne frustracije, pomešane sa političkim i ideološkim opredeljenjem, cureće niz Twitter lajnu, daveći neistomišljenike svojim stavom.

Tako da – kao što zapisah jednom – umesto da moja generacija, eto, jurca po svetu za seksom, kvalitetnom muzikom, mamurlucima i raširenim zenicama; ona će da juriša ka odbrani Kosova, ćirilice, pravoslavlja i nataliteta po društvenim mrežama.

Zato, u ime svih nas iz devedeset i neke, molim vas, pustite nas na miru.

Piše: Nikola Krstić

By BUKA

Vaš komentar

ZIPA OVO

LA beach

Životne priče – Surova iskustva naše dijaspore: U Americi ne smiješ pokleknuti, inače ćeš propasti

Priče, priče o starim znancima i komšiluku, ko se gdje nalazi, ko je umro, a …